Adaptacija

ADAPTACIJA DETETA NA VRTIĆ

Adaptacija ili prilagodjvanje predstavlja niz bioloških i psiholoških reakcija organizma. Kada se dete nadje u novim životnim situacijama, primorano je da menja već formalne načine ponašanja u skladu sa novonastalom situacijom.

Svako dete reaguje na svoj način pri prvom susretu sa grupom vršnjaka u vaspitnoj grupi, pa se tako reakcije ispoljavaju u promenama ponašanja deteta, poremećajima funkcija (sna, apetita…), slabljenju imunološkog sistema organizma.

Primarni zadatak procesa adaptacije dece na vrtić predstavlja uspostavljanje pozitivne komunikacije i prisne socio-emocionalne veze deteta i vaspitača.

Pre dolaska deteta u vrtić, bilo bi poželjno da zajedno sa roditeljima upozna objekat i vaspitače.Za roditelje je veoma važno da izvesna doza straha od odvajanja uobičajena jer je vezanost za porodicu na ranom uzrastu razvojno uslovljena.

Ako se dete prihvati uz osmeh, ako mu se pruži interesantna igračka i dozvoli da svoju omiljenu igračku unese u grupu uputi par reči smirenja i ohrabrenja pored deteta i roditelja mogu se izbeći mnoge nepovoljne reakcije kao i negativne posledice odvajanja. Ako roditelj stekne poverenje u osoblje, proces odvajanja će biti lakši i mirniji što će pozitivno uticati i na dete.

TIPOVI ADAPTACIJE

Uz odgovarajući vaspitni postupak, deci je potrebno i više meseci da se adaptiraju na vrtić.

Tri osnovna tipa adaptacije su laka, srednje težine i teška adaptacija.

-Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja imaju optimalne vaspitne uslove i koja su uspostavila sigurnu i stabilnu vezu sa roditeljima.Kod takve dece sve reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku od 10 do 15 dana boravka u vrtiću i dete sa radošću dolazi u vrtić.

-Adaptacija srednje težine imaju deca čije se promene u ponašanju produže i do mesec dana u vrtiću, tokom kojih dete odbija dolazak u vrtić.

-Teška adaptacija se vrlo retko sreće u praksi.Odnosi se na decu kod koje se mogu zapaziti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju koji traju i po nekoliko meseci.U tom slučaju potrebno je timsko sagledavanje problema (vaspitač,roditelj , pedagog) i zajedničko pronalaženje načina da se poteškoće prevaziđu.

Treba napomenuti da adaptacija nije završena kada dete prestane da plače, već kada sa zadovoljstvom dolazi u kolektiv i kada počne spontano i slobodno da izražava svoje emocije, misli i sposobnosti.

Saveti roditeljima

-Da kod kuće govore o vrtiću i ponekad da do njega prošetaju pre nego što ga upišu, da borave u dvorištu vrtića sa drugom decom.

-Da se predhodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci,spavanje…)

-Da planiraju odsustvo sa posla dok je dete na adaptaciji, da je neko vreme poželjan i njihov boravak u vrtiću.

-Da upoznaju vaspitača sa osobenostima i navikama deteta.

-Da dopusti detetu da ponese omiljenu igračku.

-Da mu pokažu da ga vole i kad ono odbija ostanak u vrtiću.

-Da razgovaraju sa detetom o drugoj deci iz vrtića, o igračkama i o vaspitačima.

-Da rastanke u vrtiću učine što kraćim jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti.

-Da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti.

I NARAVNO DA UVEK ODRŽE SVOJU REČ